Klase
Antibakterijski antibiotici se obično klasifikuju na bazi njihovog mehanizma dejstva, hemijske strukture, ili spektra aktivnosti. Većina njih je usredsređena na bakterijske funkcije ili procese rasta.[22] Oni čija meta je bakterijski ćelijski zid (penicilini i cefalosporini) ili ćelijska membrana (polimiksini), ili oni koji ometaju esencijalne bakterijske enzime (rifamicini, lipiarmicini, hinoloni, i sulfonamidi) imaju baktericidno dejstvo. Oni čiji cilj je proteinska sinteza (makrolidi, linkosamidi i tetraciklini) su obično bakteriostatski (izuzev baktericidnih aminoglikozida).[23] Dalja kategorizacija je bazirana na njihovoj ciljnoj specifičnosti. Antibakterijski antibiotici „uskog spektra“ deluju na specifične tipove bakterija, kao što su Gram-negativne ili Gram-pozitivne bakterije, dok antibiotici širokog spektra utiču na širok opseg bakterija. Nakon 40-godišnjeg zastoja u otkrivanju nove klase antibakterijskih jedinjenja, četiri nove klase antibakterijskih antibiotika su dospele do kliničke primene[24]: ciklični lipopeptidi (kao što je daptomicin), glicilciklini (kao što je tigeciklin), oksazolidinoni (kao što je linezolid), i lipiarmicini (kao što je fidaksomicin).
Mehanizam dejstva
Antibiotik može oštetiti patogen na nekoliko načina. Neki antibiotici deluju protiv patogena tako što zaustavljaju sintezu njegovog ćelijskog zida bez kog ne može preživeti. U ovu grupu spadaju penicilini, cefalosporini i vankomicin.
Antibiotici se mogu vezati i za ribozome patogena. Ribozomi su mesto sinteze proteina. Vezivanjem antibiotika za ribozom sprečava se sinteza proteina tog patogena tako da dolazi do pogrešnog čitanja aminokiselina i na taj način antibiotik onemogućava funkcionisanje patogene ćelije. U ovu grupu antibiotika spadaju gentamicin, hloramfenikol, tetraciklin, i eritromicin.
Inibicija sinteze ćelijskog zida
Ova grupa antibiotika inhibiše, odnosno zaustavlja stvaranje veza peptidoglikana u ćelijskom zidu patogena. Inhibicija se ostvaruje aktiviranjem enzima koji kida veze peptidoglikana i na taj način dolazi do degradacije zida. U ovu grupu spadaju:
Inhibicija sinteze proteina
Do inhibicije sinteze proteina dolazi zbog prekida normalne aktivnosti ribozoma. Antibiotici koji deluju na ovaj način su:
Inhibicija sinteze nukleinske kiseline
Ova grupa antibiotika deluje degradacijom DNK i RNK molekula, ili se veže na enzime koji upravljaju replikacijom DNK, kao što je DNK polimeraza. Ovu grupu antibiotika čine:
- Ciprofloksacin
- Rifampicin
Inhibicija metabolizma
Metabolizam je jedan od najvažnijih procesa svih organizama uz pomoć kog ćelije dolaze do energije za razne druge procese. Ako se dogodi degradacija enzima koji učestvuju u metabolizmu ćelije postaju nesposobne za normalno funkcionisanje. U ovu grupu antibiotika spadaju:
- Sulfonamidi
- Trimetoprim
- Izonijazid
Način primene
Oralni antibiotici se uzimaju putem usta, dok se intravenska aplikacija može koristiti u ozbiljnijim slučajevima, kao što su sistemske infekcije. Antibiotici se isto tako mogu ponekad dozirati topikalno, na primer putem kapi za oči ili ulja.
Topikalni antibiotici su:[29]
Dok topikalni lekovi koji deluju kao komedolitici, kao i antibiotici su:
Neželjena dejstva
Antibiotici se testiraju za brojne moguće negativne efekte na ljudima i drugim sisarima pre nego što se odobri njihova klinička primena. Oni se obično smatraju bezbednim, i većina njih je dobro tolerisana. Međutim, pojedini antibiotici su bili vezani za pojavu nuspojava.[30] Nuspojave mogu biti od blagih do veoma ozbiljnih u zavisnosti od korišćenog antibiotika, ciljnih mikrobnih organizama, i individualnosti pacijenta. Bezbednosni profili novijih lekova često nisu dobro poznati, za razliku od onih sa dugom istorijom primene.[30] Neželjena dejstva su od groznice i mučnine do znatnih alergijskih reakcija, uključujući fotodermatitis i anafilaksu. Često neželjeno dejstvo je dijareja, koja je posledica poremećaja intestinalne flore, što može da dovede od prekomernog rasta patogenih bakterija, kao što je Clostridium difficile.[31] Antibakterijski agensi isto tako mogu da utiču na vaginalnu floru, te mogu da dovedu do prekomernog rasta gljivice iz roda Candida u vulvo-vaginalnoj oblasti.[32] Dodatna neželjena dejstva mogu da se jave iz interakcije sa drugim lekovima, kao što je povećani rizik od povrede tetiva usled primene hinolonskih antibiotika sa sistemskim kortikosteroidom. Neki naučnici smatraju da neselektivna upotreba antibiotika menja mikrofloru domaćina i to je bilo povezano sa hroničnim bolestima.[33][34]
